крагуј

Врста птице, по којој је и Крагујевац добио име. Реч је старословенска, а неки тврде да је дошла у словенски из турског или персијског. Ипак у савременом српском та реч се не употребљава, тако да и научници не знају која је то птица. Незнање иде толико да се учи да су то изумрле огромне птице из породице орлова, па и новокомпоновани грб града Крагујевца (од пре петнаестак година) „красе“ две птичурине, које би требало представљати крагује.

Но у старословенском крагуј је означавао птицу, врсту јастреба, који се у средњем веку употребљавао за лов. Назив за врсту јастреба се и дан данас очувао у како у северним словенским језицима (чешком, пољском и руском), где означава врсту малог јастреба, који се у савременом српском зове кобац (ето везе са судбином), тако и на југу у бугарском где крагуи означава сокола за лов, док крагуј означава јастреба.

Крагујевац се помиње у житију деспота Стефана Високог, где при опису његове смрти Константин Философ пише: „ ...Подигавши се иђаше ка Београду. Када је био на месту званом Главица, обедовавши, изиђе да лови; и док је још ловио, узео је крагујца на руку своју. Узевши га није (га) носио како треба, он, који је досада све како треба и на удивљење изводио и чинио; и нагибао се на једну и другу страну као да ће са коња пасти...“.


Иначе и у народним песмама се крагујац помиње, као мала птица, као у песми Љутица Богдан и војвода Драгија:
...Сва господа соколе понела,
А Драгија малена крагуја.
Кад дођоше на језеро мутно,
По језеру утве златокриле,
Сва господа соколе пустише,
А Драгија малена крагуја;
Сваки соко утву уватио,
Крагуј птица утве не увати...

и још нешто:

krahujec по чешком. krogulec по пољском.

Занимљиво да је деспот издахнуо не тако далеко од данашњег Крагујевца, тачније како пише код места Главица (око 50 км северније Црквине у Марковцу код Младеновца).

Порекло речи:


Поред речи "крагуј" у српском језику постоји и облик "крагуљ". Иначе поред назива за птицу, која се употребљавала за лов, употребљавана је и као лично име. Као изведеница забележена је и реч "крагујар" са значењем "соколар".
Среће се у свим словенским језицима, као и у мађарском и сматра се за прасловенску реч. Због постојања те речи и у турским језицима ("караху"=птица за лов) постоје две претпоставке о њеном пореклу:

1. да је то прасловенска позајмица из неког турског језика и да се њена употреба раширила међу Словенима у време Обара (Авара), док бугарски језикословци тумаче да су је Словенима донели Бугари.
   
2. да су и словенска и турска реч настале ономатопејом кликтања ове птице